Kako izbeći (pred)prazničnu depresiju?

Tokom jesenje sezone slava, novogodišnjih i božićnih praznika, često nas (suprotno očekivanjima), posete i nezvani gosti: stres i depresija. To i nije nikakvo čudo obzirom da nam se nameće dugačka lista obaveza i zahteva: odlazak u nabavke, kupovine poklona, povećani troškovi, čišćenje, kuvanje, intenzivna druženja, opterećenost na poslu… Od kako je prisutna pandemija virusa Kovid 19, praznici dobijaju i dozu neizvesnosti. Otežano je planiranje bilo kakve aktivnosti, proslave, okupljanja, putovanja…što dodatno izaziva napetost i nervozu.

U sezoni praznika, sve što nam se inače negativno dešava postaje naglašeno, ako imamo bračne nesuglasice – tada će se pojačati, ako nismo u dobroj finansijskoj situaciji – kupovine će nas potpuno iscrpiti, ako smo usamljeni – činiće nam se da smo jedini na svetu… Ovo je period godine kada sumiramo sva dešavanja iz prethodne godine pa nam se možda neće dopasti odnos planiranog i učinjenog.

Ovo su samo neki od razloga koji dovode do toga da se mnogi ljudi baš tokom praznika osećaju umorno, smatraju sezonu praznika emocionalno iscrpljujućom, čak opisuju simptome veoma slične depresiji. Pojava takvih simptoma ne znači da je osoba zaista obolela od depresije, u većini slučajeva simptomi prođu nakon završetka sezone praznika.

Šta možete učiniti da sprečite prazničnu depresiju?

– Budite realistični.

Praznici ne moraju da budu savršeni, pogotovo ne po tuđim merama. Nađite svoju meru za idealan praznik. Za nekoga su to dani provedeni u pidžami uz omiljeni tv program, drugome su to ludi noćni provodi, nekome je uživanje spremanje raznovrsnih đakonija za porodicu i prijatelje, a nekome prilika za putovanje… Sami otkrijte šta je za vas savršen praznik. Ne upoređujte sopstveno praznovanje sa tuđim, često su ta poređenje na vlastitu štetu pa vam se čini da su drugi lepše ukrasili dom, priredili bolju zabavu, da su srećniji, uspešniji…Kreirajte prazničnu tradiciju po svojoj meri i menjajte je prema okolnostima. Ako se vaš dom ispraznio, neka vaša nova tradicija postane ekskurzija, izlet, boravak u prirodi, šetnja, pravljenje kolača za decu u bolnicama… Ne morate se uvek držati krutih tradicionalnih obrazaca, dozvolite sebi da isprobate nove načine praznovanja.

– Osvestite svoja osećanja

Ako ste u prethodnom periodu izgubili blisku osobu ili prosto ne možete da budete sa voljenim osobama, normalno je da ste tužni. Nemojte držati tugu u sebi, izrazite je kroz plač ili razgovor. Ne morate primoravati sebe da budete srećni i zadovoljni samo zato što se to tokom sezone praznika očekuje od vas. Osvestite razloge koji u vama izazivaju tužna osećanja. Da li vam nedostaju deca koja su odrasla i odselila se, da li vam nedostaje neko porodično okupljanje, da li ste u finansijskoj krizi…? Shvatanje uzroka negativnih emocija već predstavlja prvi korak u prevladavanju istih.

– Kreirajte listu omiljenih aktivnosti: sami, uz pomoć prijatelja ili psihoterapeuta.

Ne morate ostvariti sve aktivnosti sa liste, ali nije loše da imate pripremljenu listu trikova za prevladavanje u slučaju da vas praznična depresija poseti (meditacija, slikanje, odlazak na omiljeno mesto, šetnja, joga, vežbanje, slušanje muzike, pevanje, kuvanje omiljene poslastice…).

– Potražite odgovarajuće društvo.

Ako ste sami tokom praznika ili se osećate usamljeno, potražite društvo, uživo ili online. To može biti neki društveni ili on line događaj, možete organizovati više manjih ekskurzija i poseta do omiljenog kafića, restorana, obližnjeg mesta, cilj je da budete okruženi ljudima. Okrenite se oko sebe, možda bi nekome od vaših kolega, komšija, poznanika…prijalo vaše društvo. Ne treba da vas bude stid da pitate nekoga za druženje ili da svoju usamljenost shvatite kao životni poraz. Mnogi ljudi zbog ovih pogrešnih uverenja i stida ostaju zarobljeni u osećaju usamljenosti.

Okružite se ljudima koji vam prijaju. Nekada je tokom praznika nemoguće izbeći porodične skupove   a oni nisu baš uvek biti prijatni. Ako je to slučaj, ograničite vreme provedeno na porodičnom skupu, ostatak vremena budite sa pozitivnim ljudima ili provedite u nekim drugim aktivnostima koje vam prijaju.

– Zaboravite stare razmirice.

Neka vaš najbolja novogodišnja odluka bude da prihvatate druge ljude onakve kakvi jesu. Ostavite po strani stare razmirice, rasprave, neraščišćene račune i probajte da uživate u druženju sa ljudima koji vam možda nisu ni slični ali zbog toga nisu manje zanimljivi. Ako ste u društvu, izbegavajte teške i ozbiljne teme, praznično okupljanje ispunite humorom, pripremite društvene igre i slične zabavne sadržaje.

– Unapred odredite troškovnik.

Držite se unapred pripremljenog plana trošenja novca, bez obzira koje su sume u pitanju. Idealan i kreativan poklon često ne mora biti skup, to može biti simboličan, ručno izrađen poklon u koji je utkano mnogo truda i ljubavi. Takođe, dobro razmislite, da li je zaista neophodno da pripremite ogromne količine hrane samo zato što su praznici tu. Umesto toga, možete pripremiti neko omiljeno jelo u umerenim količinama i uživati u druženju.

– Planirajte unapred.

Iako je sezona praznika sinonim za opuštanje po svim pitanjima, precizno planiranje obaveza i troškova vam baš može biti vraćeno kroz pravu prazničnu relaksaciju. Napravite po danima raspored obaveza: kada idete u kupovinu, kada završavate kućne obaveze, nalazite se s prijateljima…Sličan plan pripremite i za poslovne obaveze. Planirajte jelovnik, napravite liste kupovine sa predviđenim troškovima. Ukoliko vam nedostaju organizacijske osobine, konsultujte internet koji je prepun saveta kako da što bolje isplanirate i organizujete svoje obaveze.

– Ne zaboravite sebe.

I u prazničnoj žurbi, priuštite sebi vreme za aktivnosti u kojima uživate, makar i na kratko. To može biti šetnja, topla kupka, slušanje muzike, čitanje knjige…sami ćete već izabrati šta vas ispunjava.

– Naučite da kažete NE.

Ne – moranjima, NE- nametljivim ljudima, NE- visokim očekivanjima, NE- prevelikom broju obaveza, Ne – familiji, Ne -stereotipima, NE- ponekad i samom sebi.

– Ne odstupajte od zdravih navika.

Određeno opuštanje je poželjno tokom praznika ali ipak treba imati meru. Ne preterujte sa jelom i alkoholom, nespavanjem…šetajte, meditirajte, dišite punim plućima. Osluškujte svoj organizam, on će vam sam reći kada mu je dosta. Poštujte signale tela i dobro praznično raspoloženje neće biti pokvareno posledicama neumerenosti.

– Ostanite aktivni.

Iskoristite slobodno  vreme za vežbanje, boravak u prirodi, šetnju… Dokazano je da fizička aktivnost značajno pomaže u prevladavanju negativnih emocija.

-Potražite profesionalnu pomoć.

Ako se uprkos vašim naporima i dalje osećate tužno, anksiozno, napeto, obeshrabreno, dekoncentrisano, osećate nesanicu i teškoće da obavite dnevnu rutinu, razmislite o kratkom savetovanju sa stručnim licem, psihoterapeutom, naročito ako ste već i ranije imali isustva sa depresivnim epizodama.

Sa malo planiranja, ugađanja sebi i nešto pozitivnih misli, sezona praznika može postati ono što suštinski i jeste, istinski period mira, opuštanja i uživanja.

U zdravlju bili!!!