Šta uraditi kada tinejdžer ODBIJA savetovanje/psihoterapiju

Neki tinejdžeri su srećni kada imaju priliku da idu na psihoterapiju. Uživaju u tome da razgovaraju sa nepristrasnom odraslom osobom koja im može pomoći u traganju za rešenjem različitih problema. Međutim, nisu svi tinejdžeri baš ubeđeni da im psihoterapija ili savetovanje mogu pomoći. Veoma su sumnjičavi po pitanju uspeha psihoterapije ili savetovanja i često imaju veoma iskrivljena i pogrešna predubeđenja i očekivanja. Ubeđivanje nevoljnog tinejdžera da ode na savetovanje/psihoterpiju se čini kao uzaludna borba koja je unapred predodređena na propast.

U takvim okolnostima, mnogi roditelji tinejdžera se suočavaju sa dilemom da li da ga na neki način nateraju da posete psihoterapeuta? Da li da mu nekako narede, da ga podmite, ucene…ili da prosto odustanu od ideje ubeđivanja?

Ukoliko mislite da vaš tinejdžer ima mentalni problem, poremećaj u ponašanju ili sumnjate da koristi narkotike, veoma je važno da što pre započne psihoterapijski tretman. Naravno, psihoterapijski tretman bi trebalo da bude dobrovoljan, da tinejdžer sam shvati kakve dobrobiti mu ovakav tretman donosi, a to često nije baš lako. Postoji nekoliko stvari koje možete učiniti kako bi vaš tinejdžer dobio tretman koji mu je potreban.

PAŽLJIVO PREDLOŽITE TRETMAN

Način na koji iznosite taj predlog je veoma značajan. Prvi razgovor o tretmanu će veoma verovatno uticati na stav koji će vaše dete zauzeti prema psihoterapiji. Uobičajeno je da se tinejdžeri osećaju neprijatno i postiđeno zbog svojih problema i teško im je da priznaju da im je potrebna pomoć. Taj problem doživljavaju i zrelije osobe, teško je priznati sebi i drugima da imate psihološki problem. Zato treba izbegavati poruke koje bi mogle izazvati osećaj stida i srama.

Nemojte nagoveštavati vašem tinejdžeru da se ponaša nenormalno, da je lud ili da nije dovoljno pametan da bi napravio dobre životne izbore, nemojte ga grditi zbog učinjenih grešaka. Umesto toga, otvoreno razgovarajte sa njim zašto mislite da je savetovanje značajno i kako može biti korisno. Tražite od tinejdžera povratnu informaciju i budite spremni da saslušate mišljenje i stav vašeg deteta. Recite nešto poput “Pitam se da li bi bilo korisno da porazgovaraš o tome sa još nekim, osim samnom” ili recite: “Ne znam baš uvek kako da ti pomognem sa tvojim problemima pa se pitam da li bi bilo korisno da porazgovaraš sa nekim ko ima iskustva u radu sa tinejdžerima…”

Ako ste i sami nekad išli na psihoterapiju, razmislite o tome da biste to mogli da podelite sa vašim detetom. Vaše iskustvo sa psihoterapijom bi moglo navesti dete da pomisli da je odlazak kod psihoterapeuta nešto normalno i smanjiti strah od stigmatizacije koja često prati ljude koji posećuju psihoterapeuta.

NIKAKO NE PRISILJAVAJTE TINEЈDŽERA NA TRETMAN!!!

Ukoliko se tinejdžer oseća prisiljenim na psihoterapijski tretman, vrlo je verovatno da neće biti motivisan za saradnju i rad na promeni. Tako da čak i ako uspete da ga “dovučete” na zakazani tretman, neće biti voljan da priča o svojim problemima – bar ne na produktivan način i način koji vodi u promenu. To ne znači da ne bi trebalo insistirati tinejdžer isproba bar nekoliko tretmana. Nekada vešt psihoterapeut može pomoći da se tinejdžer opusti posle nekoliko seansi.

Naravno, nekad se desi da vašem tinejdžeru treba pomoć nevezano da li se slaže sa tim ili ne. Ako je u riziku da bi mogao povrediti sebe ili nekog drugog, nemojte oklevati da ga hitno odvedete lekaru. U takvim slučajevima je tretman obavezan.

NAPRAVITE UGOVOR

Napravite pravi ugovor sa tinejdžerom. Ugovorom obavežite tinejdžera da mora otići na određeni broj seansi kod savetnika/psihoterapeuta pre nego što može da odluči da li da nastavi tretman ili ne. Ugovor treba da bude što sličniji pravom ugovoru gde obe ugovorne strane imaju svoje obaveze, dužnosti i rokove za poštovanje. Ugovor potpisujete istovremeno, vi i tinejdžer, nakon što prodiskutujete sve tačke ugovora i eventualno napravite neke korekcije.

RAZGOVARAJTE SA LEKAROM VAŠEG TINEJDŽERA

Kad god ste zabrinuti u vezi mentalnog zdravlja vašeg deteta, porazgovarajte sa vašim pedijatrom o tome. Doktor će sagledati potrebe vašeg tinejdžera i pomoći u proceni da li bi imao koristi od psihoterapije. Ako je potreban dalji tretman, pedijatar vam može preporučiti odgovarajućeg stručnjaka.

Čak iako vaš tinejdžer nije voljan da sasluša vaše preporuke o tome kako savetovanje može biti korisno, možda će biti voljan da sasluša svog doktora. Lekar vašeg deteta će biti u stanju da stručno objasni kako savetovanje izgleda i kako tretman može da reši simptome i sam autoritet lekara bi mogao da podstakne dete da prihvati takav predlog.

UKLJUČITI OSOBE OD POVERENJA

U proces nagovaranja tinejdžera da poseti psihoterapeuta možete uključiti i osobe od poverenja iz detetovog i vašeg okruženja: najboljeg druga, drugaricu, tetku, strica, ujaka, komšiju i druge bitne osobe. U ovom postupku treba biti diskretan, oprezan i pažljiv da biste izbegli kontra efekat i još veće udaljavanje od te ideje. Najbolje bi bilo kada bi ta osoba navela tinejdžera da joj se poveri kako ga roditelji teraju na odlazak na psihoterapiju, pa da diskretno podrže tu roditeljsku ideju. Pogotovo je značajno uključivanje osoba sa strane ako bi uzrok problema mogli biti narušeni porodični odnosi.

KOJE SU OPCIJE KADA VAŠ TINEJDŽER I DALJE ODBIJA TRETMAN?

Ako vaš tinejdžer i pored svega odbija da ide na savetovanje, ne očajavajte. I dalje imate nekoliko opcija da dobijete pomoć.

POTRAŽITE POMOĆ ZA SEBE

Često obuka roditelja može biti najefikasniji način da pomognete tinejdžeru. Psihoterapeut vas može naučiti kako da usmeravate vaše dete, kako da izgradite uspešnije obrasce komunikacije sa detetom. Ako vaš tinejdžer zna da idete na psihoterapiju da biste razgovarali o njemu, mogao bi postati zainteresovan da i sam ode na razgovor kako bi ispričao svoju stranu priče.

PORAZGOVARAJTE SA ODELJENJSKIM STAREŠINOM VAŠEG DETETA

U većini škola postoje stručni saradnici, pedagozi i psiholozi koji bi mogli diskretno pomoći vašem detetu. Možda bi detetu bilo komfornije i prihvatljivije da ide na razgovore u okviru svoje škole, kao što to čine i ostali vršnjaci iz različitih razloga.

RAZMISLITE O ONLINE SAVETOVANJU

Nekada će tinejdžeri radije pristati da razgovaraju sa psihoterapeutom ili savetnikom online. Današnjim tinejdžerima je online komunikacija veoma bliska, pruža im mogućnost da ostanu anonimni, i što je najvažnije, da ne budu viđeni kako odlaze kod psihoterapeuta. Važno je da vi kao roditelj prvo porazgovarate sa psihoterapeutom u vezi problema, a zatim će tinejdžer samostalno nastaviti rad sa psihoterapeutom, bez prisustva roditelja. U tom smislu, potrebno je da obezbedite tinejdžeru prostor u kojem će biti zagarantovana privatnost razgovora, bez mogućnosti da bilo ko od ukućana čuje ili prekine tretman.

I za kraj…NIKADA nemojte odbacivati ili zanemarivati problem svog deteta kao manje važan ili nebitan u odnosu na probleme “odraslih”. Možda taj problem vama deluje banalno ali za tinejdžera je često to prvi veliki životni problem za koji još nema izgrađene mehanizme prevladavanja i rešavanja. Pomozite mu da nađe i izgradi prave mehanizme prevladavanja inače će morati sam da pronađe druge načine, na žalost, prečesto pogrešne, štetne, a nekada i pogubne.