Šta sve još u Srbiji može preko veze?
(jezik preko veze – novo rešenje za učenje stranog jezika)
Većina nas koja je rođena tamo daleko u prošlom veku, koliko god želeli da to priznamo sebi ili ne, nije upila nove tehnologije kao sastavni deo svog života. Koliko god bili primorani, ili se trudili da razumemo današnje tinedžere i youtube scenu, za nas je i dalje televizor glavni izvor informacija.
Koliko god bili u toku sa savremenim tehnologijama i dalje mislimo da je naše detinjstvo bilo srećnije uz lastiš i jurke, i koliko god bili u čet komunikacijama sa prijateljima, ništa nam ne može zameniti kaficu i razgovor.
Iako sam mnogo vezana za svoje prijatelje koji su se odselili širom zemaljske kugle, nikako mi nije pošlo za rukom da prihvatim te razgovore uz gledanje preko ekrana i radije čekam da prodju dve godine koje sabijemo u dva dana in-tenzivnog druženja kada stignu u majčicu Srbiju.
Baš zato sam i sa izuzetnom količinom nelagode prihvatila ideju Skype časova. Zamišljala sam, ah avaj, biće to naporno i izveštačeno. Moraću da gledam onu malu sliku sebe sve vreme i sigurna sam da neću ništa moći da naučim dokle god se koncentrišem na shvatanje da mi se koža na kapcima iz dana u dan drugačije bora dok pravim različite grimase u pokušaju da izgovorim neke od tih prekomplikovanih engleskih reči.
No, nisam imala kud. Moja draga, prekrasna tičerka spremala se za svoju jed-nogodišnju avanturu u Kini, a ja, zaista, nisam ni na koji način mogla da zamis-lim ikog drugog da me podučava lomljenju jezika. Tako je i pala odluka – pobedićemo nekako vremensku razliku i držaće mi časove iz belog sveta.
Jutarnja rutina
Prvi čas zakazale smo u rano jurarnje vreme, pre nego što mi deca ustanu za školu, i već tom magičnom izmenom srušile su se sve moje dotadašnje pre-drasude. Pojavila se na mom ekranu i eto, čas je bio bolji no ikada!
Probaću tu promenu sada malo pobliže i da objasnim.
Za početak, bila sam u pidzami i nisam ni na trenutak preživljavala onaj blamantni osećaj da mi tičerka dolazi a ja zarozana i sudovi neoprani.
Iskoristila sam najbolji deo dana, umesto ono mučno vreme posle podne kada sam ionako bila preumorna za učenje.
Uprkos mojim scenarijima horora, moj odraz na kameri uopšte nije ometao mo-ju koncentraciju pošto smo sve vreme koristile materijale koje smo zajedno pra-tile.
Delile smo ekran i slušale jedna drugu, a po potrebi smo koristile internet za do-datne materijale i slike koje su mi pomogle da daleko bolje pamtim pojmove u odnosu na onu moju starinsku tehniku – zapisuj u svesku.
S vremenom se pokazalo da takvim načinom mogu da imam češće a kraće časove, što je bio kao šlag na tortu čitavoj priči.
Konačno sam progovorila!
Usput da pomenem, desila se još jedna, neočekivana promena. Pošto je moja draga tičerka prešla iz tri u dve dimenzije, polako sam počinjala da gubim taj osećaj da je ona jedina osoba pred kojom smem da govorim.
Zapravo, na taj neobičan način shvatila sam da nije tičerka ta koja rukovodi mo-jim učenjem nego ja i moja motivacija.
Dokle god se nalazimo u onoj situaciji koja nas podseća na školsku klupu osećamo se kao deca-đaci.
Tako sam na kraju uspela i da sa mnogo više samopouzdanja, pustim moju dragu tičerku da se u potpunosti prepusti svojoj kineskoj avanturi i sa radošću počela da tražim mogućnosti da me što više različitih profesora podučava.
Ah, verovali li ne, Skype je postao moja sloboda.
Tako sam i počela da učim na LOL platformi za učenje jezika.
Pojavili su se u pravom trenutku za mene, i ponudili sve ono što mi je bilo po-trebno – da biram kada, da biram šta i da imam mogućnost da vežbam sa različitim tičerima.
Sada više iskreno i ne mogu da zamislim da se vratim u klupu. U svakom slučaju, ne verujte mi na reč i ako niste do sada, probajte obavezno.
Učenje stvarno može da bude zabavno, pazite možda se čak i “navučete”.